Grad Kruševac

    Ви сте овде: Насловна АКТУЕЛНОСТИ Сарадња са дијаспором Крушевац за понети

    Крушевац за понети

    Ел. пошта Штампа

    imagesuiuiu На  позив  Канцеларије  за  дијаспору  Крушевац  одазвали  су  се  наши  љубазни  суграђани, данас  украс  многих  светских  градова. Ово  су  цритице  из  њиховог  доживљаја  страног, непознатог  а  обећавајућег  почетка. Ипак  боје  носталгије  дају  своје  нијансе  њиховим  причама......

    Живот  и  рад  у  Норвешкој

    О  Норвeшкој, обећаној  земљи, сам  почела   да  размишљам  још  као  студент  када  се  неколицина  мојих  колега  већ  спремала  за  одлазак  у  иностранство. Желећи  да  окушам  срећу  села, сам  у  исти  воз  са  њима.

    Када  сам  слетела  на  аеродром  у  Ослу, прво  што  сам  осетила  је  изузетно  чист, свеж, планински  ваздух  који  ми  у  Србији  не  удишемо. Природа  је  за  норвешки  народ  јако  важна: она  се  чува, у  њу  се  улаже  како  материјално  тако  и  духовно. У  слободно  време, викендом, празницима  они  одлазе  у  своје  викендице, духовне  оазе, на  планине, далеко  од  људи, буке  и  свакидашњице. Ту  проналазе  мир, смирење  и  духовно  прочишћење.

    Норвешки  систем  је  такав  да  сви  који  раде  било  какав  посао  могу  себи  да  приуште  удобан  живот, одморе  и  путовања, куће  које  су  углавном  мање, дрвене  али  праактичне  и  удобне. Они  живе  скромно, радују  се  малим  стварима, од  свега  најрадије  воле  да  уживају  уз  топао  камин  и  чашу  вина.

    Највише  о  чему  се  овде  прича  је  о  времену. Иако  су  свесни  да  је  клима  понекад  сурова, они  су  научени  да  живе  у  складу  са  њом. Дошавши  у  Норвешку, прво  што  сам  набавила  су  дубоке, гумене  чизме, јер  киша  пада  током  целе  године. Зиме  су  дуге, мрачне  али  нису  толико  хладне  колико  се  мисли. Лета  су  топла, сунчана  и  кратко  трају.

    Истина  је  да  Норвежани  тешко  прихватају  странце, како  на  послу  тако  и  у  својој  околини, па  ни  мени  није  било  лако  да  се  изборим  са  многим  предрасудама  које  они  имају  о  нама. Уложила  сам  велики  напор  и  време  учећи  језик  и  њихову  културу  да  бих  им  се  приближила. Оно  што  ми  је  у  комуникацији  са  њима  помогло  је  искреност  коју  они, као  и  ми, умеју  да  осете  и  поштују. После  непуне  три  године  уживамо  у  заједничком  проведеном  времену  на  послу,  и  могу  да  кажем  да  су  ме  прихватили  онакву  каква  јесам.

    Ипак, са истим  жаром  сваког  пута  купујем  авионске  карте  за  Србију  јер  се  радујем  одмору  кући, нарочито  одласку  у  Крушевац, граду  у  коме  сам  одрасла  и  у  коме  сам  стекла  духовно  знање  и  васпитање  које  и  дан  данас  поносно  носим  у  себи.

     

    Марина  Дука, доктор  стоматологије

     

    naled_bfm

    skgo
    usaid