Grad Kruševac

    Ви сте овде: Насловна КШ инфо Вести Учешће града Крушевца у међународном програму „Омогућавање локалне демократије и холистичког урбаног развоја кроз „SimbioCity“ приступ"

    Учешће града Крушевца у међународном програму „Омогућавање локалне демократије и холистичког урбаног развоја кроз „SimbioCity“ приступ"

    Ел. пошта Штампа

    IMG-20181017-WA0005 Град  Крушевац учествује у међународном програму „Омогућавање локалне демократије и холистичког урбаног развоја кроз „SimbioCity“ приступ" 2018 – 2019, а који финансира Шведска агенција за развој и међународну сарадњу - СИДА. Поред Крушевца, у програму учествују представници градова: Ниш и Општина Стари град из Београда, Охрид (Македонија), Лавов и Хмељницки (Украјна) и Мустафакемалпаша и Бујукчекмеџе (Турска).

     

    Кроз овај тренинг програм представници града добијају подршку и потребна знања у развоју програма и пројеката коришћењем метода и алата холистичког урбаног развоја „SimbioCity“.

    Град Крушевац се представио са пројектом развој Плана одрживе урбане мобилности насеља "Уједињене Нације".  Крушевац у овом програму представља трочлани пројектни  тим  у следећем саставу: Оливера Дреновац, помоћник градоначелника за екологију, одрживи развој и енергетику и председник Комисије за имплементацију ПОУМ-а, Јелена Николић, дипл.инж.арх., аутор ПОУМ-а и заменик председника Комисије за имплементацију ПОУМ-а и Јелена Брковић, дипл.инж.саобр., аутор ПОУМ-а и члан Комисије за имплементацију ПОУМ-а.

    20181011_120049

    Програм траје 18 месеци и састоји се од неколико фаза. Прва у низу радионица, у оквиру овог програма, одржана је у Београду у фебруару 2018.године, друга у главном граду Украјине Кијеву у априлу, а трећа и најзначајнија фаза пројекта одржана је у Шведској од 6-20. октобра.

    У оквиру „шведске“ фазе учесници Програма имали су прилике да упознају градове Малме, Борос и Штокхолм и да кроз разна предавања, студијске посете институцијама и деловима ових градова на лицу места виде много интересантних ствари  и науче како се у Шведској приступа урбаном развоју.

    IMG-1c7a1bf699d94ceabb9b523819503b17-V

    Малме, који се налази у најјужнијем делу Шведске је град, који Шведску повезује са Копенхагеном, Данском и остатком Европе. Због свог географског положаја Малме је град, у који  долази велики број имиграната и досељеника из целог света. У овом граду имали смо могућност да посетимо Ромски едукативни центар, у којем ромска заједница остварује своје потребе за додатно образовање одраслих, али спроводи и друге активности са циљем интегрисања Рома у шведско друштво. Иначе, Роми су у Шведској једна од 5 националних мањина и у складу са тим остварују своја права.

    IMG-20181018-WA0012

    У Малмеу смо имали интересантна предавања о урбаном развоју града и изради Плана одрживе урбане мобилности, обзиром да је Малме прошле године добио европску награду за ПОУМ. Такође, током обиласка различитих делова града могли смо у пракси да се уверимо како је могуће уредити  град, тако да бициклистички саобраћај, који је масован, функционише беспрекорно, а такође и пешаци имају велике зоне ослобођене моторног саобраћаја.  Један део града, некадашња лука и индустријска зона, је претворен у стамбено насеље високог стандарда и то једним делом захваљујући и ЕКСПО изложби 2001 „град будућности“. Том приликом саграђени су енергетски ефикасни стамбени објекти, а посебна пажња је посвећена уређењу јавних површина и систему атмосферске канализације, који спроводи кишницу кроз систем отворених канала и водених површина и даје посебан ефекат на окружење. Поред постављања соларних панела, на многим стамбеним и пословним објектима формирају зелене кровове. Вегетација на крову служи као додатна термо изолација, прикупља кишницу и доприноси биодиверзитету, а кров једног тржног центра се чак користи и као градски парк.

    media-share-0-02-04-d76afe1385d2e56eb9b4be0fcd1c1052570bccc0d8fc0176fc9a1c60219058f6-aa055430-c3d0-440c-9b25-c6b783b2b205

    Следећи град на нашем студијском путовању је био град Борос, који се налази у унутрашњости Шведске, на око 100км од Гетеборга. Овај град је за нас крушевљане био посебно интересантан, обзиром да има око 130 000 становника, а у прошлости је био јак индустријски центар. Након пропадања индустрије остао велики број напуштених индустријских објеката, као и велико загађење реке, у коју су испуштали отпадну индустријску воду. Град је донео план да реку ревитализује, очисти  и изгради јавни простор поред реке, на којем су данас бициклистичке стазе, зелене површине, дечја игралишта, кафићи и продавнице. Реконструкцијом индустријских објеката извршена је њихова пренамена, па се данас користе као музеји, део универзитета, центар за дизајн и остале јавне потребе грађана. Тако је Борос успео да од старог индустријског центра постане нови центар знања. Сваке друге године организују фестивал и позивају уметнике широм света, који том приликом осликавају мурале на објектима, што овај град чини галеријом на отвореном и привлачи велики број туриста.

    У Штокхолму, где смо такође имали прилику да посетимо разне институције и делове града, видели смо најновија достигнућа урбаног планирања у Шведској по холистичком приступу, који се развија у овој земљи. Импресивни су резултати уређења и изградње потпуно нових делова града, као што су Нора Ђургарден и Хамарби Сојдад. Стамбене зграде нису велике спратности, али је приликом изградње било потребно испоштовани високе стандарде енергетске ефикасности које је поставио град, како би објекти трошили што мање енергије. Свако домаћинство врши селекцију отпада, а насеља су опремљена инфраструктуром за сакупљање комуналног отпада путем вакумских цеви, који се даље транспортује до постројења за спаљивање и производњу енергије. Саобраћајна решења прилагођена су шведским навикама, па су тако углавном изграђене бициклистичке стазе, паркинзи за бицикле, тротоари, а за  аутомобиле је предвиђено једно паркинг место на два стана, а у појединим деловима града и мање, јер се води рачуна да јавни превоз, бициклистичка инфраструктура и друге услуге попут система изнајмљивања електричних аутомобила буду доступни становницима, те им није потребно поседовање приватног аутомобила и паркинга. Како јавне површине треба да користе људи, а не аутомобили, блоковско зеленило, као и простор за игру деце су осмишљени на веома атрактиван начин, а истовремено може се рећи и не тако скуп.

      WP_20181016_10_51_43_Pro

    Посебну пажњу шведски градови посвећују комуникацији са грађанима у процесу развоја планова и пројеката. Као изузетан пример можемо навести изложбени простор на тргу близу главног чворишта метроа у Штокхолму. У овом простору градска управа организује презентације за посетиоце радним данима и викендом, а коришћењем интерактивних панела, видео симулација и посматрањем урађене макете целог града, грађани могу боље да разумеју саджај урбанистичких планова и планираних пројеката.

    Заједнички закључак свих учесника на овом пројекту, како из Србије, тако и из Македоније, Украјне и Турске је да је холистички урбани развој кроз „SimbioCity“ приступ могуће применити и у нашим градовима и да није увек на првом месту питање финансија, већ другачијег погледа на наше животно окружење и сагледавање потреба грађана.

    Надамо се да ћемо у будућности успети да у нашем граду реализујемо неке пројекте у складу са „SimbioCity“ приступом, а свакако први на листи је насеље „Уједињене Нације“ за које и развијамо План одрживе мобилности кроз овај пројекат.

     

    Време у Крушевцу

    Температура: 11 °C vreme
    Притисак: 1006.8 hPa barometar.gif
    Прогноза...
    wikipedia

    naled_bfm

    skgo
    usaid